SIGURNA KUĆA

Sigurne ženske kuće su prihvatilišta namenjena svim ženama i njihovoj deci koji su ugroženi fizičkim, seksualnim, psihičkim i ekonomskim nasiljem u porodici. Sigurne ženske kuće su vidovi privremenog smeštaja sa ciljem da se ženama i deci pruži zaštita i podrška u izlasku iz nasilja. Sigurne kuće se nalaze na tajnim lokacijama, kako bi se korisnicama osigurala puna bezbednost. U Srbiji postoje sigurne kuće u Beogradu, Novom Sadu, Somboru, Sremskoj Mitrovici, Zrenjaninu, Kragujevcu, Nišu, Jagodini, Pančevu, Leskovcu, Šapcu, Smederevu, Priboju, Vranju i prihvatilište za urgentne slučajeve u Vlasotincu. Ove sigurne kuće namenjene su i ženama koje žive u drugim sredinama. Boravak u sigurnoj kući je besplatan za korisnice, a troškove njihovog boravka snose lokalne opštinske uprave.

Sigurna ženska kuća ima funkciju da zaštiti ženu i obezbedi izmeštanje iz okruženja u kojem je postojalo nasilje. Cilj je da se ženi omogući da se vrati uobičajenom načinu života u zajednici i da joj se pruži mogućnosti da organizuje život bez nasilja. Žena se na taj način ohrabruje da se postepeno ponovo uključuje u zajednicu.

Kako do Sigurne kuće?

U slučaju trenutnog nasilja, u sigurnim ženskim kućama žene i deca se urgentno smeštaju. U takvoj situaciji nije neophodno priložiti dokumentaciju koja je obavezna za prijem. Ukoliko postoji potreba za hitnim prijemom žena i dece u Sigurnu žensku kuću, vrši se urgentni smeštaj, te u takvoj situaciji nije neophodno priložiti dokumentaciju koja je obavezna za prijem.

U slučaju da se ne radi o urgentnom smeštanju žene, u prihvatilište Sigurne ženske kuće potencijalne korisnice dolaze po utvrđenoj proceduri. Ova procedura podrazumeva ostvarivanje kontakata sa ženom van Sigurne kuće, a stručnim tim Centra za socijalni rad na osnovu intervjua sa ženom vrši procenu o najadekvatnijoj vrsti pomoći koju je potrebno obezbediti da bi se pružila podrška za izlazak iz nasilja.

U prihvatnoj stanici korisnicama se obezbeđuje kratkotrajni prihvat i zbrinjavanje do utvrđivanja odgovarajućeg oblika zaštite, a najduže do deset dana. U prihvatlilištu Sigurne ženske kuće ženama i deci je omogućen boravak najduže do šest meseci, a tokom tog boravka žene i deca se upoznaju sa drugim članovima kuće, životnim prostorom i okruženjem. U atmosferi sigurnosti, prihvatanja i podrške pruža im se mogućnost da se opuste, odmore, okrepe, dobiju pažnju i urgentnu pomoć koja im je potrebna (medicinska, psihološka i druga vrsta pomoći). U ovoj fazi, koja može da traje kratko, žena i dete imaju pravo na negu, i pravo da im se ne postavljaju pitanja koja se odnose na samostalno rešavanje složenih problema. Postepeno se upoznaju sa potrebama i zahtevima organizovanja svakodnevnog života. Takođe se detaljnije upoznaju sa vrstom i načinom pružanja stručne pomoći, koja se organizuje u okviru Sigurne ženske kuće i koju mogu da koriste kroz individualni i grupni rad, različite kreativne radionice ili edukacije, u zavisnosti od materijalno tehničkih mogućnosti Sigurne kuće i ličnih afiniteta, kao i pomoć u povezivanju sa drugim institucijama koje su od značaja u rešavanju njihovih problema (sud, pravno savetovanje, Centar za socijalni rad, zdravstvene ustanove, škola, policija i dr.). U slučaju školskog deteta (uz dozvolu majke) škola se upoznaje sa aktuelnom porodičnom situacijom i činjenicom boravka u Sigurnoj ženskoj kući. Kontakti izmedju oca i dece regulišu se preko osnovnog suda koji donosi rešenje o optimalnom modelu viđenja. Tokom boravka korisnice u prihvatilištu periodično se analiziraju postignuti rezultati i donosi odluka da li je neophodno produžiti boravak.

Kriterijumi za prijem

Osnovni kriterijum za prijem žene u Sigurnu kuću je postojanje fizičkog, seksualnog, psihičkog, ekonomskog nasilja. Kriterijumi su takođe određeni situacijom u kojoj se žena nalazi (ugroženost od nasilja i raspoloživi resursi zaštite), kao i njenim psihofizičkim stanjem.

Većina sigurnih kuća u Srbiji ne prihvataju osobe koje boluju od težih psihijatrijskih oboljenja ili imaju predistoriju psihijatrijskih poremećaja, osobe zavisne od alkohola, droga i tableta, umereno i teže mentalno nedovoljno razvijene osobe, kao ni osobe sa poremećajima u ponašanju zbog mogućnosti da bi mogle narušiti funkcionisanje prihvatilišta i prihvatne stanice.