Život posle nasilja

Iskustvo nasilja i izlazak iz nasilja veoma često mogu da budu emotivno iscrpljujući. Nakon što dugotrajna izloženost svakodnevnom stresu usled života u nasilju i borbe za opstanak popuste, pad imuniteta, iscrpljenost, osećaj usamljenosti i nedostatak energije i samopuzdanja su neka od stanja sa kojima se žene koje su preživele nasilje mogu suočiti. Za izgradnju novog života i osnaživanje potrebno je dosta energije i snage. Mnoge žene koje su živele u nasilju bile su izolovane od prijatelja i porodice i ograničeno ili uopšte nisu imale društveni život. Kako biste imali podršku tokom perioda emotivne i druge krize, ključno je da se okružite ljudima kojima je stalo do Vas i da gradite nove prijateljske veze.

Ono što još možete učiniti u procesu sopstvenog osnaživanja je da se:

• Obratite za psihološku i savetodavnu podršku ili se uključite u grupe samopomoći, kad god je to moguće. Psihološko-savetodavnu podršku pružaju ženske nevladine organizacije za podršku ženama u situaciji nasilja i savetovališta pri centrima za socijalni rad. Podršku takođe možete potražiti i u centru za socijalni rad u Vašoj opštini ili gradu.
• Informišite se kroz brošure i vodiče o nasilju u porodici i partnerskim odnosima o vrstama nasilja, zakonima koji se odnose na sprečavanje nasilja, svojim pravima i dostupnim vrstama zaštite i pomoći.
• Uključite se u aktivnosti u zajednici kako se ne biste osećali izolovano i usamljeno. To mogu biti volonterske aktivnosti, aktivnosti nevladinih organizacija ili aktiva i drugih udruženja.
• Obratite se Nacionalnoj službi za zapošljavanje u Vašoj opštini, kako biste se uključili u različite programe koji Vam mogu omogućiti pronalaženje posla ili unapređenje veština koje su potrebne na tržištu rada. Žene koje su preživele nasilje imaju prioritet u programima zapošljavanja Nacionalne službe za zapošljavanje.
• Probajte da nađete makar i privremen posao, kako biste popravili finansijsku situaciju.
• Upišite se na neki kurs, kako biste unapredili svoje veštine, upoznali nove ljude ili se posvetili nečemu što volite da radite.
• Odvojte vreme za sebe – za čitanje, slušanje muzike, nađite ili posvetite se hobiju.
• Ne zaboravite da se redovno hranite i dovoljno spavate. Probajte da odvojite vreme za fizičke aktivnosti – vežbe koje možete raditi kod kuće, u nekom klubu ili odvojte vreme za šetnju.
• Gradite i održavajte društveni život – odlaske u bioskop, pozorište, koncerte, aktivnosti koje se organizuju u Vašoj zajednici.
• Odlučite s kim ćete da se družite i održavate kontakt. Okružite se ljudima koji Vam mogu dati podršku kada Vam je potrebna. Družite se s ljudima čije Vam društvo prija i koji pozitivno utiču na Vaše raspoloženje.
• Vodite dnevnik i beležite svoja osećanja, naročito u periodima kada se osećate emotivno slabo.
• Svaki dan napišite makar jednu pozitivnu rečenicu o sebi!
• Odvojte vreme da se pripremite za događaje koji su Vam stresni, kao što je npr. poseta advokatu, eventualni susreti sa nasilnikom, odlazak na sud i sl.
• Nemojte preuzimati previše obaveza na sebe i izlagati se stresu. Ako je moguće, imajte jednu obavezu dnevno.
• Radite ono što Vas čini srećnom.
• Ne tražite razloge da biste preterivali u alkoholu, korišćenju lekova ili se prekomerno hranili – to samo može da doprinese depresiji, a ne tome da se osećate bolje.
• U redu je ako osećate ljutnju i bes, ali gledajte da ih iskažete na konstruktivan i pozitivan način, a ne povređujući druge ili sebe.
• Zapamtite da ste važni i drugima i da se morate pobrinuti za sebe, kako biste mogli da brinete o drugima.
• Ako razmišljate da se vratite partneru ili mužu koji je bio nasilan prema Vama, razmislite o svim drugim opcijama koje Vam stoje na raspolaganju. Zapamtite, velika je verovatnoća da nasilje koje se desilo jednom, da će se desiti ponovo.