Muškarci protiv nasilja
Nisu svi muškarci nasilnici, niti je nasilje urođeno, već je naučeno i namerno ponašanje koje se može sprečiti i promeniti. Zaustavljanje nasilja nad ženama može biti uspešno samo ako se muškarci uključe u njegovo sprečavanje!
Muško nasilje nad ženama nije prirodno, već je posledica društvenih normi u okviru kojih se muškarcima pripisuje ili zahteva da imaju više moći, a ženama podređena uloga. Veoma često se misli da nasilje ima veze sa psihološkim problemima, a suštinski je ono povezano sa vrednostima koji se neguju u porodici i zajednici.
Već od najranijeg uzrasta dečaci i devojčice se usmeravaju i uče ponašanju koje se u određenom društvu smatra prihvatljivim za njihov pol. Koliko puta ste čuli da se dečacima govori nemoj da plačeš kao devojčica... bacaš loptu kao neka curica... (i pogrdne varijante ovih izraza), podele šta je ženski a šta muški posao, do toga da se ohrabruje fizičko nasilje, govori pokaži da si muško, svako treba da te sluša, treba da se zna ko je gazda i sl. Na isti način slušamo kako se devojčice uče da budu pokorne, poslušne, da znaju gde im je mesto. Deca takođe uče koja se ponašanja nagrađuju, odobravaju i donose popularnost i to ne samo u bliskom okruženju roditelja, rođaka i prijatelja, već i u medijima - televiziji, filmovima, spotovima, emisijama...
Koliko puta ste samo čuli da se kaže Ko se tuče, taj se voli. Od narodne književnosti do popularne kulture zapitajte se koliko znate izreka, pesama i dela kojima se muško nasilje prema ženama smatra "normallnim" ili koje veličaju muškarce koji fizički kažnjavaju žene, odnose se prema njima uvredljivo ili ih čak i ubijaju. Kada uđu u period adolescencije, uticaj odraslih na decu se smanjuje, a povećava uticaj vršnjaka, a vrednosti i uverenja se prilagođavaju onome što većina odobrava i zbog čega nećemo biti odbačeni i ismejani. Ukoliko smo još rasli u nasilnom porodičnom okruženju, na ovaj način dobijamo potvrdu da je nasilno ophođenje i tretiranje devojčica, devojaka i žena "normalno", opravdano i poželjno ponašanje.
U društvima sa ovakvim normama, nasilje se veoma često toleriše, opravdava ili prihvata kao sastavni deo porodičnog života. Ovome doprinosi i okolina - ako ne reaguje na nasilje koje se dešava u jednoj porodici ili vezi, smatrajući ga privatnim problemom, nasilnik može dobiti poruku da je to njegova stvar i da ima na to pravo. Ne treba zanemariti ni pravno okruženje - ako se nasilničko ponašanje ne kažnjava ili se za njega dobijaju blage kazne, poruka sistema može da se protumači kao da nije pogrešno činiti nasilje prema partnerki ili supruzi ili se umanjuje njegov značaj.
Zaustavljanju nasilja možeš doprineti i ukoliko nikada nisi počinio nasilje - kroz uticaj na druge muškarce, a naročito dečake. Isto tako, ako smatraš da je nasilje opravdano u nekim situacijama ili ako si bio nasilan, prihvatanjem odgovornosti i sopstvenom odlukom da ne činiš nasilje učinićeš mnogo i za sopstveni život i život drugih.
Život u društvu koje je ravnopravno i u kojem se nasilje ne toleriše donosi koristi i muškarcima i ženama – stvara se okruženje u kojem žene i devojčice ne moraju da žive u stahu da će biti povređene ili izložene pretnjama, doprinosi kvalitetnoj vezi u kojoj oba partnera osećaju zadovoljstvo, mir i sigurnost, doprinosi se smanjenju nasilja nad muškarcima kroz stvaranja pozitivnih modela ponašanja i nenasilnog vaspitavanja dečaka i mladića.