Ako prijavite nasilje policiji

• Nasilje možete da prijavite uvek, u svako vreme, čak i više puta za isti događaj ukoliko postoje nove činjenice i okolnosti događaja ili ranije niste, a sada želite da učestvujete u postupku.
   
• Dovoljno je da nasilje prijavite telefonom, a svakako to možete učiniti i dolaskom u najbližu policijsku stanicu, ali to nije neophodno.
   
• Nasilje možete prijaviti i putem elektronske pošte na mejl policijske stanice ili ministarstva unutrašnjih poslova, ali takva prijava najčešće neće biti odmah obrađena.
   
• Nasilje možete prijaviti bilo kojoj policijskoj stanici ili neposredno bilo kom policijskom službeniku, ta prijava će biti prosleđena nadležnoj policijskoj stanici i nadležnom policijskom službeniku.
   
• Ne shvatajte kao maltretiranje ili neprimereno ponašanje policije kada Vas, prilikom prijave nasilja, pitaju o detaljima događaja, mestu, vremenu, Vašim podacima i slično, ali svakako skrenite pažnju ukoliko niste trenutno u mogućnosti da odgovarate na pitanja, policija će svakako doći. Sve te činjenice su od značaja za brzo i adekvatno reagovanje policijskih službenika u cilju vaše zaštite i bezbednosti.
   
• Prilikom prijave nasilja, možete zatražiti bezbednosni savet, odnosno šta da učinite kako bi bili bezbedni do dolaska policije.
   
• Policijski službenici su dužni da se suzdrže svakog komentara koji je neprimeren i koji podržava i opravdava akt nasilja.
   
• Na Vaš zahtev, a često i samoinicijativno, policija će vam pružiti informaciju za koliko vremena će patrola doći.
   
• Za policiju, prijava nasilja predstavlja osnov za hitnu intervenciju i predzeće sve mere da odmah i što pre dođe do Vas, jer Vaša bezbednost odmah postaje prioritet.
   
• Policija je dužna da dođe i obavi razgovor sa Vama nakon svake Vaše nove prijave nasilja, bez obzira koliko ste puta do tada nasilje prijavljivali. Takav razgovor se dokumentuje službenom beleškom i uzimanjem izjave od Vas.
   
• Prilikom dolaska policije, možete zahtevati, a ujedno je i obaveza policijskih službenika da razgovor sa Vama i druge mere obavljaju bez neposrednog prisustva nasilnika.
   
• Ako vam nije jasno šta vas policajci pitaju ili predlažu, tražite da Vam objasne.
   
• Nakon dolaska i prvog razgovora sa Vama, možete očekivati da će nasilnik biti odveden u policijsku stanicu.
   
• Bitno je da ispričate policijskim službenicima šta se desilo, ali i da odgovorite na pitanja koja će Vam policijski službenici postaviti. Nije sramota niti neprimereno pričati o svim vidovima nasilja (fizičko, seksulano, psihološko, ekonomsko...). Ali svakako možete zatražiti da takav razgovor obavite sa policijskim službenikom ženskog pola, u adekvatnoj prostoriji ukoliko je to moguće.
   
• Važno je da pokažete mesto gde se nasilje dogodilo, da li postoje tragovi nasilja (krv, polomljeni predmeti, zgužvana odeća, razbacane stvari i sl.) kao i da li su možda tragovi postojali, ali ih je neko uklonio odnosno najčešće ''pospremio stan''. Neki tragovi se i tada mogu pronaći.
   
• Važno je da ukažete da li ste povređeni, da li imate povrede, a samim tim važno je da odete na lekarski pregled. Ove činjenice će Vas pitati policijski službenici, ali i Vi sami možete ukazati na njih. Veoma često ni Vi sami nećete znati da imate povrede.
   
• Ukoliko ste povređeni, policajci su dužni da Vas odvezu u dežurnu zdravstvenu ustanovu gde će Vam povrede biti sanirane.
   
• Ukoliko ste povređeni, a ne želite da Vam lekarska pomać bude ukazana, znajte da je policija dužna da o tome obavesti tužioca, koji tada može dati naredbu da se izvrši Vaš pregled. Imajte na umu da tom radnjom tužilac samo želi da tragovi nasilja na Vašem telu budu zabeleženi od strane lekara, a ne da bi Vas traumirao i dovodio Vas u nelagodnu situaciju.
   
• Konstatovane povrede koje su vidljive mogu se fotografisati i Vaš pristanak na to može biti od značaja u vođenju postupka.
   
• Ukoliko imate saznanje da nasilnik poseduje oružje ili ima pristup oružju (u slučaju da oružje poseduje drugi član domaćinstva, ali ga nasilnik lako može uzeti), takvo saznanje je krajnje neophodno preneti policiji. Policija svakako ima obavezu da vas o tim činjenicimama pita, kao i da izvrši proveru putem policijskih evidencija, međutim takva provera može biti usmerena samo da li nasilnik ima oružje u legalnom posedu. Zato je važno da kažete i ako nasilnik ima nelegalno oružje. Takođe je važno da kažete policiji, ukoliko je nasilnik ili članovi njegove porodice bili učesnici ratova i oružanih sukoba.
   
• Možete da ukažete na svedoke koji su mogli čuti ili videti akt nasilja, možete skrenuti pažnju da se obave razgovori sa komšijama, ali i ukazati na činjenicu da su možda Vaša deca bila prisutna.
   
• Zbog neophodnosti vođenja postupka, Vašeg izjašnjavanja i prikupljanja dokaza, najčešće ćete i Vi morati da odete do policijske stanice. To ne znači da ste i Vi privedeni.
   
• Uopšteno, razgovor sa Vama se odnosi na dve celine, prva su činjenice od značaja za procenu rizika od novog akta nasilja, a druga celina predstavlja prkupljanje dokaza i činjenica radi krivičnog procesuiranja nasilnika.
   
• Prilikom razgovora sa policijskim službenikom, važno je da napomenete sve dosadašnje akte nasilja bez obzira da li su ranije prijavljivani, a ne samo one koje su se dogodili tog dana. Možete ponovo spomenuti i akte nasilja koje ste ranije prijavili.
   
• Ukoliko je nasilnik bio ili je nasilan i prema drugim osobama – članovima domaćinstva, rodbini i drugima, ukažite policijskim službenicima i na te događaje.
   
• Važno je da ukažete na činjenicu ukoliko ste u drugom stanju.
   
• Važno je da ukažete ukoliko ste u postupku razvoda braka, rastave ili ako postoji spor oko starateljstva nad decom ili problemi oko viđenja dece.
   
• Važno je da ukažete da li je nasilnik sklon konzumiranju alkohola ili korišćenju psihoativnih supstanci, koristi lekove ili ima psihičke probleme.
   
• Važno je da ukažete da li Vam je nasilnik pretio ubistvom.
   
• Važno je da ukažete da li nasilnik preti samoubistvom.
   
• Važno je da ukažete ukoliko postoje izrečene hitne mere ili mere zabrane prilaska i daljeg uznemiravanja.
   
• Ishod postupanja prema nasilniku, po Zakoniku o krivičnom postupku može biti njegovo lišenje slobode koje obuhvata hapšenje od strane policije, zadržavanje u stanici policije po nalogu tužioca u trajanju do 48 sati i određivanje pritvora od strane suda do 30 dana. Zakonska kvalifikacija ''do'' znači najduže toliko, ali može i kraće. Informaciju o puštanju nasilnika na slobodu možete uvek zatražiti od policije ili centra za socijalni rad.
   
• Pored navedenog, u skladu sa Zakonom o sprečavanju nasilja u porodici, nasilniku se mogu izreći hitne mere i to iseljenje iz kuće/stana i/ili zabrana prilaska i komunikacije sa Vama, ali ćete o tome uvek dobiti detaljno pismeno obaveštenje. Nadležni policijski službenik može izreći jednu ili obe hitne mere nasilniku, u trajanju od 48 sati. Tokom trajanja hitne mere nasilnik nije zadržan u policijskoj stanici, niti uhapšen, ali ne sme da boravi u domaćinstvu (bez obzira na to ko je vlasnik) – ukoliko je izrečena mera iseljenja iz kuće/stana, odnosno da Vas uznemirava (poziva telefonom, šalje poruke, prati, prilazi i sl).
   
• Hitnu meru može produžiti sud tako da ona traje još 30 dana. Ukoliko počinilac prekrši hitnu meru, može biti osuđen na kaznu zatvora u trajanju do 60 dana u prekršajnom postupku. 
   
• Uvek možete tražiti informaciju o ishodu postupka i trenutnim aktivnostima, od svih organa (policije, tužilaštva i dr).
   
• Nakon postupanja policije, već sutrašnjeg dana, možete podneti zahtev i policija je dužna da Vam na osnovu zahteva dostavi uverenje o događaju gde će biti navedena i opisana celokupna policijska intervencija.
   
• Ishod postupanja policije može biti podnošenje krivične prijave što znači da će javni tužilac tužiti nasilnika za krivično delo.
   
• Mozete zahtevati informciju da li ce krivična prijava biti podneta, a uvek krivičnu prijavu mozete podneti sami.
   
• Ukoliko ste svojim mobilnim telefonom snimili neki događaj ili napravili neke fotografije koje dokazuju ono što ste prijavili, odnosno dokazuju nasilje koje je nad Vama izvršeno, možete zahtevati od policije da izvrši pretres Vašeg mobilnog telefona i izuzme njegov sadržaj. Za tako nešto nije potrebna naredba suda, već samo Vaša pismena saglasnost.
   
• Iako ste izjavu dali policiji, bićete pozvani da je ponovite u tužilaštvu i sudu.
   
• Ukoliko Vas tužilaštvo ili sud pozove radi učešća u postupku (davanja iskaza, prisustva suđenju i slično), a nemate kako da odete, možete se obratiti tužilaštvu, centru za socijalni rad ili policiji koji mogu organizovati Vaš odlazak.
   
• Policija ima zadatak da Vas zaštiti na prvom mestu, ne ustručavajte se da se konsultujete oko Vaše bezbednosti, ali i da ukažete na rizike.
   
• U postupku sa policijom ne morate i niste odgovorni ukoliko nešto ne želite da uradite. Takođe imate pravo da se predomislite i naknadno u postupku učestvujete ili ne učestvujete.
   
• Policija je dužna da reaguje i interveniše i kada Vi ne želite da date bilo kakvu izjavu.