Izolacija i kontrola

Izolacija i želja za kontrolom su veoma opasni oblici nasilja, koji se veoma često pogrešno tumače kao ljubomora, odnosno prevelika ljubav i zabrinutost za partnerku. Ono što se u početku čini kao ljubav, vremenom prerasta u odnos u kojima se ženama ograničava kretanje, ograničava kontakt sa drugim ljudima (često članovima porodice ili prijateljima) i ispoljava kao kontrolisanje u raznim vidovima. Ovakvo ponašanje je često praćeno i: 

• ispadima i scenama,
• proveravanjima gde se krećete i s kim se viđate,
• kontrolisanje u koje vreme se vraćate kući i s kim komunicirate,
• optužbe i sumnje da se viđate s drugim muškarcima,
• optužbe na račun Vaše porodice i prijatelja da Vam ne žele dobro, da ne misle o njemu dobro, da hoće da Vas rastave.

Čak i kada imate privid slobode, veoma često od Vas zahteva da “polažete račune” ili da šaljete poruke gde se nalazite, s kim ste i kada ćete se vratiti, kao i da se pravdate zbog sopstvenih postupaka.

Kako bi izbegle ove situacije, žene veoma često prekidaju društvene veze ("gase" profile na društvenim mrežama, ređe ili potpuno prestaju da se viđaju sa prijateljima, porodicom i rodbinom, prestaju da organizuju porodične proslave i okupljanja i sl.). 
 

Izolacijom žena polako gubi porodične i prijateljske veze koje su važan vid podrške i snage da izađe iz nasilne veze.

Ponekad ćete od ovih nasilnika čuti izjave Ili ćeš biti moja, ili ničija. Ili moja ili božija i druge pretnje koje upućuju da on misli da pripadate njemu i da nemate pravo na život bez njega. Iako je svaki oblik nasilja strašan, izolaciju i kontrolu treba veoma ozbiljno shvatiti, jer su žene najugroženije kada pokušaju da napuste partnere koji ispoljavaju ovakvu vrstu ponašanja.