«MOGU DA NEĆU! LjUBAV NIJE NASILjE», Autonomni ženski centar

Postoje situacije u kojima je opravdano da mladić udari devojku. Jedan šamar nije nasilje. Devojka koja nosi kratku suknju i usku majicu sama je kriva ako je muškarac napadne. Seksualno uznemiravanje je deo odrastanja. Ovo su samo neki od stavova mladih u Srbiji koji potvrđuju da se nasilni obrasci koji postoje u odnosima odraslih u istom ili sličnom obliku javljaju i u vezama mladih.

Da bi se razbile predrasude, promenili stavovi, ukazalo na pogrešno ponašanje i osnažile pre svega devojke da reaguju čim se osete ugroženo, kao ključna se pokazala prevencija.

„Iskustvo Autonomnog ženskog centra pokazuje da je neophodno sprovoditi preventivne aktivnosti ukoliko želimo da zaista sprečimo da se nasilje uopšte desi, a ne da se reaguje kada je već potrebna zaštita“ – kaže Marina Ileš. Kampanjom „Mogu da neću. Ljubav nije nasilje” Autonomni ženski centar koncentrisao se na srednjoškolce i srednjoškolke. „Odlučile smo da se u okviru aktivnosti fokusiramo na rodno zasnovano nasilje koje se dešava u njihovim partnerskim vezama, jer je to problem koji često ostaje nevidljiv iz više razloga“, ističe Marina Ileš. „To može biti zbog toga što mladi obično nemaju puno iskustva u partnerskim vezama, mogu biti pod pritiskom okoline da se ponašaju na određen način tako da budu prihvaćeni u društvu i često imaju romantično viđenje ljubavi. Takođe su podložniji prihvatanju stereotipa o rodnim ulogama, a zbog nedostatka iskustva u stvaranju partnerskih odnosa koji se zasnivaju na ravnopravnosti, kao i normi koje nameću vršnjaci, ne prepoznaju nasilno ponašanje“.

I sam slogan kampanje mladima šalje jasnu poruku. Devojkama da ne pristaju na nasilje, mladićima da ne pristnu da budu nasilni.  Bez obzira na koji način se čita, kampanja „Mogu da neću“ mladima, jezikom koji razumeju, stavlja do znanja da rodno zasnovano nasilje ne sme biti tolerisano. „U radu sa mladima primenile smo vršnjački pristup. Edukacije za mlade izvodile su obučene vršnjačke edukatorke. Htele smo da se mladi osećaju slobodno da pitaju sve što ih zanima, da otvoreno iznose stavove o kojima smo onda razgovarali“, kaže Marina Ileš ispred AŽC i dodaje „želele smo posebno da osnažimo devojke da prepoznaju i suprostave se nasilju, tako da su upravo one činile većinu mladih koji su učestvovali na našim radionicama. Fokus je bio na prepoznavanju zloupotrebe moći i kontrole u vezi, jer je to znanje nešto što će moći da primene i sada, ali i kasnije u životu“.

Otvoreno o temama koje i odrasli izbegavaju u kampanji „Mogu da neću“ pored edukacije podrazumeva i javne akcije u školama ili u zajednici u kojoj učesnici odrastaju. Na taj način mladi su dobili priliku da stečeno znanje prenesu svojim vršnjacima i vršnjakinjama.  „Iskustvo vršnjačkih edukatorki iz rada sa mladima u 32 srednje škole pokazuje da je nasilje u vezama mladih veoma prisutno i da su to najčešće isti nasilni obrasci koji se javljaju u partnerskim odnosima odraslih osoba. Mnogi mladi, prvenstveno devojke, već su imale nekakvo negativno iskustvo ili su znale za nekoga ko je doživeo diskriminaciju ili zlostavljanje, ali nisu bile svesne da to jeste nasilje i da je podložno sankcijama. Ovde je pre svega važno govoriti o prepoznavanju psihološkog nasilja koje podrazumeva ljubomoru, kontrolu, emotivnu ucenu i izolaciju, a koje se najčešće tumači kao briga i pažnja“. 

Marina Ileš napominje da devojke o nasilju u svojim vezama često ćute misleći da je takvo ponašanje uobičajeno ili pristaju na nasilnu vezu iz straha da ne ostanu same. Preventivne akcije kao što je kampanja „Mogu da neću“ devojkama mogu pomoći da nasilje na vreme prepoznaju i ohrabre ih da mu se odupru. „Devojke su svesnije rodnih uloga koje su im nametnute, one često intuitivno znaju da to što im se dešava nije u redu i pružaju neki svoj vid otpora, ali je u ovim situacijama neophodno da postoji spoljašnja podrška da bi se u tome istrajalo. Nažalost, o lošim iskustvima se često dugo ćuti ili mladi međusobno o njima razgovaraju, ali se retko obraćaju roditeljima i nastavnicima, jer smatraju da neće naići na razumevanje i biti adekvatno zaštićeni. Povratne informacije koje smo dobile od njih takođe nam govore da je potrebno nastaviti rad i na podsticanju okruženja da se sa više razumevanja ophodimo prema mladima u takvim situacijama i da se jača odnos poverenja između mladih i zaposlenih u školama“.

Šta je rodno zasnovano nasilje, zašto se najčešće izjednačava s muškim nasiljem prema ženama, zašto do njega dolazi, koje su sve vrste nasilja moguće, ko može biti žrtva a ko nasilnik i kako ga prepoznati neke su od tema koje su kampanjom „Mogu da neću“ obuhvaćene. „Istraživanje o rodno zasnovanom nasilju u osnovnim i srednjim školama u Srbiji, kao i naša anketa sa srednjoškolkama i srednjoškolcima koji učestvuju u projektu, pokazuju da devojke imaju kritičniji stav prema nasilju i diskriminaciji u odnosu na momke, što je razumljivo, budući da upravo one čine većinu žrtava nasilja“, nastavlja Marina Ileš. „Dečaci češće nego devojčice pravdaju nasilje u partnerskoj vezi. Kao što je anketa pokazala, svaki 4. momak i tek svaka 10. devojka smatraju da jedan šamar nije nasilje. Ovo jesu različite brojke po polu, ali i dalje su vrlo zabrinjavajuće i za dečake i za devojčice. U našem društvu nasilje je i dalje normalizovana pojava, sveprisutna i čak podsticana. Ovo su sve društvene vrednosti koje moraju da se menjaju ukoliko želimo da stvaramo generacije koje imaju nultu toleranciju na bilo koji vid nasilja“.

Autonomni ženski centar je kampanju planirao zajedno sa mladima, na osnovu povratnih informacija koje je dobio od njih.

„Samu poruku „Mogu da neću“ su nam oni sugerisali“, ističe Marina Ileš. „Pored toga, sa njima smo nakon vršnjačkih edukacija planirale javne akcije čiji je cilj bio da se na vršnjakinje i vršnjake prenesu znanja stečena na edukacijama, da mladi pošalju poruku da nasilje nije prihvatljivo, odnosno da zagovaraju za rešavanje problema koji se tiču njihove bezbednosti. Posebno su bile uspešne akcije koje su obuhvatale kreativno izražavanje mladih, poput akcija iscrtavanja grafita ili pripreme „Mogu da neću“ pesme, ali i akcije sa ciljem da učesnice zagovaraju za rešenja u školi koja će povećati njihovu bezbednost (npr. rezice na vratima toaleta, uvođenje školskog policajca). Pripremljen je i sajt www.mogudanecu.rs koji sadrži interaktivne sadržaje za mlade, ali i korisne resurse za roditelje i nastavnice/-ke.

U okviru projekta aktivistkinje AŽC su sarađivale sa školama i fakultetima koji su pokazali motivisanost da se bave temom rodno zasnovanog nasilja. Među ključne rezultate koordinatorka projekta koji se realizuje od početka 2016. godine ubraja preko 800 učenica i učenika iz 32 srednje škole i studentkinja izabranih fakulteta koji su unapredili znanje o rodno zasnovanom nasilju i seksualnom uznemiravanju. „Oni su u 15 gradova Srbije izveli preko 80 javnih akcija kako bi progovorili protiv ovog vida nasilja i podsetili da je takvo ponašanje neprihvatljivo. Preko 400 nastavnica/-ka unapredilo je znanje o fenomenu rodno zasnovanog i nasilja u porodici i intervencijama škole. U saradnji sa nastavnicama/-cima razmotrene su mogućnosti i razvijeni alati za uključivanje teme rodne ravnopravnosti i rodno zasnovanog nasilja u aktivnosti srednjih škola. Pripremljena je analiza internih akata državnih fakulteta s aspekta zaštite od seksualnog uznemiravanja studentkinja i studenata i razvijen model pravilnika za zaštitu od seksualnog uznemiravanja na fakultetima“.

Bez obzira što se projekat „Mogu da neću!“ završava krajem 2018. godine Marina Ileš AŽC ističe da je važno nastaviti s preventivnim aktivnostima i zaključuje „posebno da osnažujemo devojčice da prepoznaju i kažu ne nasilju“.