TEMA: Uloga muškaraca u prevenciji

Da bi se žene, devojke  i devojčice ohrabrile, muškarci, mladići  i dečaci treba da im pruže podršku i preuzmu odgovornost. Bez obzira da li se radi o edukaciji, promeni kulturnih i društvenih obrazaca, iskorenjivanju predrasuda ili ukidanju običaja i praksi zasnovanih na rodnim stereotipima - efikasna prevencija ne treba i ne može da zavisi samo od žena.

Nacionalne kampanje, uključivanje državnih institucija i nevladinog sektora, društveno odgovorne akcije – mogućnosti prevencije su brojne, ali ako pažljivije pogledate, u telima i organizacijama koje se bore protiv rodno zasnovanog nasilja, videćete uglavnom žene.

Istraživanje « IMAGES Srbija - Muškarci u Srbiji: promene, otpori i izazovi » jedno je od izuzetno retkih istraživanja o muškarcima. Rađeno na nacionalno reprezentativnom uzorku, uz učešće 1060 muškaraca i 540 žena, uzrasta od 18 do 60 godina, ovo istraživanje daje jasan uvid u to na čemu smo kada su stavovi muškaraca o ravnopravnosti u pitanju ali i u kom smeru bi trebalo više raditi kada je smanjenje nasilja u pitanju.  Nasilje, roditeljstvo, porodica, seksualnost, zdravlje, identitet, ratna iskustva teme su o kojima su muškarci u ovom istraživanju govorili.

«Rezultati  pokazuju da je najčešći oblik nasilja vezan za uvrede i ponižavanja, koje je, po sopstvenom priznanju, primenjivala skoro trećina muškaraca prema svojim partnerkama.  U ¼ slučajeva muškarci su namerno zastrašivali svoju partnerku. Šamaranje i bacanje predmeta na partnerku se događalo u ¹/₅ slučajeva. » kaže Branko Birač, koordinator projekta istraživanja IMAGES Srbija ispred Centra E8.  « U celini posmatrano, oko 1/10 muškaraca iz uzorka ima iskustvo prisiljavanja na seksualni odnos, pod različitim okolnostima i različitih osoba. Oni koji su dali odgovore da su vršili neki oblik nasilja su upitani o tome da li su u poslednjih 12 meseci vršili neki oblik nasilja – od njih, u poslednjih 12 meseci, svaki peti muškarac koji je vršio nasilje u partnerskom odnosu je pretio oružjem svojoj partnerki, a svaki četvrti je vređao partnerku. Još neki podaci koji zabrinjavaju su da: 18,8% od celog uzorka muškaraca izjavljuje da se slaže sa tvrdnjom da „postoje situacije u kojima žena zaslužuje da dobije batine“ a da „žena treba da toleriše nasilje da bi održala porodicu“ slaže se 11,9% ispitanika». 

Dobijeni odgovori ukazuju i na razlike u stavovima između muškaraca i žena. Kada je rodno zasnovano nasilje u pitanju muškarci najčešće (u 39,5%) smatraju da „zakon previše olakšava ženi da optuži muškarca za nasilje“. S druge strane da ne štiti dovoljno žrtvu nasilja smatra 43,2% muškaraca i čak 59,4% žena.  Istraživanje « IMAGES Srbija - Muškarci u Srbiji: promene, otpori i izazovi »  je pokazalo da su starije generacije muškaraca više vršile nasilje i manje zastupale rodno ravnopravne stavove. 

“Ako se gleda podela po uzrastu, na primer, muškarci iz generacije 51-60 godina izjavljuju u 26.5% slučajeva da se slažu sa tvrdnjom da  „postoje situacije u kojima žena zaslužuje da dobije batine“, a oni iz generacije od 25 do 30 godina to u izjavljuju u 11% slučajeva (dakle više od dva puta manje), a najmlađa generacija (od 18 do 24) slaže se u 15.4% slučajeva.” kaže Branko. “Pozitivne promene se više vide u drugim ispitivanim oblastima (najviše po pitanjima roditeljstva-očinstva, podele poslova u kući, zdravlja, stavovima o rodnoj ravnopravnosti). Zabrinjavajuće je što, po ispitivanju stavova o rodnoj ravnopravnosti, istraživanje je pokazalo da najmlađi muškarci (kategorija od 18 do 24 godine) nisu ujedno i najprogresivniji, već su konzervativniji od prve sledeće generacije (25‒30), koja je ujedno i najviše egalitarno usmerena od svih uzrasnih grupa. Treba svakako navesti i da su, skoro po pravilu, oni koji su najobrazovaniji ujedno i najmanje nasilni i najviše ih odlikuju rodno ravnopravni stavovi. Tako da i ovde uviđamo značaj obrazovanja i značaj primene istog”.

Tendencije ka pozitivnim promenama postoje ali se postavlja pitanje da li je uopšte moguće uključiti muškarce u prevenciju nasilja nad ženama ako je činjenica da su oni najčešći počinioci.

« Upravo zato što su muškarci mnogo češće počinioci nasilja nad ženama, jasno je da napore u prevenciji treba fokusirati i na njih, i u mlađim uzrastima, radi primarne prevencije, sprečavanja da do nasilja dođe. Muškarci su takođe, i češće, počinioci nasilja i nad drugim muškarcima. Mladiće karakterišu veće stope nasilja i samoubistava, veće stope smrtnosti u saobraćajnim nesrećama, veće stope i veći pritisci na korišćenje alkohola i droga, generalno manje vode računa o svom i tuđem zdravlju i u riziku su od brojnih situacija u kojima nanose štetu ili sebi ili drugima, a često i zbog “dokazivanja muškosti” »  objašnjava Branko Birač. « Mnogi štetni stavovi i uverenja (a time i ponašanja) duboko su „usađeni“ pod uticajem tradicionalnih patrijarhalnih rodnih normi i uloga, gde društvo nameće i postavlja „kalupe“ o tome kakvi muškarci treba (i kakvi ne treba) da budu. To dalje postavlja brojne pritiske i izazove pred dečake i mladiće, da se uklope u te kalupe, stereotipnog „pravog muškarca“ (a i sami trpe posledice ako se ne uklapaju). Takvi modeli maskuliniteta obuhvataju i brojne diskriminatorne, neravnopravne i nasilne stavove i ponašanja, i prema ženama i prema svima koji su drugačiji i ne uklapaju se. To je ono što želimo da menjamo kroz naše programe.” ističe Branko Birač i nastavlja “Ne smemo zaboraviti ni da, iako su muškarci mnogo češće nasilni, ipak većina muškaraca nije nasilna. Njih treba uključiti u ovakve inicijative - potrebno je da se oni jasno distanciraju od nasilnih ponašanja, potrebno je da i oni osuđuju i osporavaju sve nasilne i diskriminatorne stavove, da se angažuju zajednički sa ženama i devojkama u borbi protiv rodno zasnovanog nasilja, jer je i neophodno da to bude zajednička borba. Neophodno je da programi za rad sa mladićima i muškarcima o prevenciji nasilja, budu realizovani i sa njima, a ne samo nad njima, kao i zajednički sa ženama i devojkama”.

Umesto da da prave problem muškarci i dečaci bi trebalo da postanu deo rešenja, da budu uzor, podrška ili nosioci promena.

«Edukacija mora biti srž rodno-transformativnih programa, pošto je tu potrebna dublja promena. Prenošenje znanja i informacija nije dovoljno, pošto je potrebno ozbiljno preispitivanje rodnih uloga, osporavanje svega nasilnog i diskriminatornog što ih često karakterište, „pretresanje“ stavova i osvešćivanje, potrebne su struktuirane diskusije u sigurnom okruženju gde je neophodno da se stvori atmosfera i dinamika gde mladi mogu biti iskreni i otvoreni (inače se ne postiže puno ako samo deklarativno navode društveno prihvatljive odgovore). Tako se može najbolje uticati, jer kroz vešto facilitiranje, postavljanje pravih pitanja i vođenje diskusija mladi će sami doći do jasnih zaključaka te ih i usvojiti » - iskustvo je Centra E8. « To su takođe edukacije o svim oblicima nasilja, uzrocima, posledicama, prevenciji, o prepoznavanju, o prijavljivanju nasilja. Kada osveste uticaj rodnih normi, te kada znaju šta sve nasilje obuhvata, potom o dinamici, o ciklusu nasilja na primer, onda ga bolje mogu i prepoznati, te preduzeti nešto kako bi se ono sprečilo ili zaustavilo. Prevencija je od najveće važnosti, gde se deluje blagovremeno, kako do nasilja ne bi uopšte ni došlo».

Zadatak nije nimalo lak posebno ako se uzme u obzir da je upravo nejednakost najčešći uzrok nasilja nad ženama i devojkama. U prevenciji rodno zasnovanog nasilja i tzv. « jači pol » treba da ima aktivnu ulogu.

“Potrebno je kroz edukacije osporavati tradicionalnu sliku “pravog muškarca/jačeg pola“, preispitati sve što ona obuhvata, pa i narušiti sve ono u toj slici što podrazumeva nasilje, diskriminaciju, dominaciju nad drugima, sve što je neravnopravno, kontrolišuće nad drugima, retrogradno. Mi se trudimo da u radu sa mladima promenimo stavove, na neki način da promenimo značenje tradicionalnih fraza kao što su „pravi muškarac“ ili „budi muško“, odnosno da ponudimo nove modele muškosti – one koji su nenasilni, koji ne diskriminišu i tretiraju sve ljude ravnopravno, ne plaše se da pokažu svoja osećanja, oni su pošteni, odgovorni te nisu skloni rizičnim ponašanjima (a mnogi mladići jesu), iskreni, pažljivi itd” – smatra Branko Birač. Radionice, treninzi, vršnjačka edukacija, formiranje aktivističkih klubova mladih, akcije na nivou škole i lokalne zajednice, tribine pa i fer-plej turniri deo su preventivnih aktivnosti na kojim radi Centar E8, najviše s grupama mladića, najčešće srednjoškolskog uzrasta. Omladinska organizacija usmerena na rad sa mladima, obraća im se jezikom koji najbolje razumeju: “Mogu se uključiti u onlajn kampanje (a znamo koliko su onlajn komunikacije danas važne), mogu na primer snimati video klipove sa porukama protiv nasilja, ili “flash-mob“ tipove akcija. Mogu se uključivati i u kreativne radionice i procese koji imaju i svoje kreativne produkte kao što su pesme, spotovi, pozorišne predstave, a koji opet nose poruke, edukuju i promovišu vrednosti programa” – Branko Birač nastavlja da niže predloge. Ističe promociju pozitivnih modela muškosti umesto pogrešnih uzora, rad sa očevima/starateljima na pitanjima rodne ravnopravnosti kao i još veće obučavanje nastavnika i prosvetnih radnika odnosno jači ulazak u školski sistem.

Uključivanje muževa, očeva, braće, ujaka ili sinova da već unutar sopstvene porodice podržavaju ravnopravan odnos već je dobar početak. Preventivne mere protiv nasilja nad ženama i devojčicama koje direktno ciljaju muškarce i mladiće, njihove stavove i ponašanje, u praksi su se dokazale kao najefikasnije.